|
Mnogi ljudi su šokirani kada trpe relaps
(recidiv/povratak bolesti) (bolesni strahovi, nepoverenje, loše misli,
temperamentni ispadi, hrana iz frustracije). Takav vam se čini kao veliki
lični neuspeh ili katastrofa. „Povrakak bolesti“ pripada životu, kao da se
posrne na hodanju. Čak i posle 40 godina vežbe hodanja, uvek se može
ponoviti, da se porsne i padne. Iako je to neprijatno i - u zavisnosti od
situacije - možda čak i neugodno, ali retko je katastrofa. Skoro svako će
ustati i relativno brzo može da se ide prilično normalno. Uglavnom cela
stvar posle jednog ili dva sata je sasvim zaboravljena. To je slično kao
sa „povratak-bolesti“, koji zaista ne mora da znači da ćete sada stalno
biti na zemlji. Kao i u slučaju padanja bilo koje vrste, dolazi do obzira,
što je moguće brže da se vrati na svoje noge i nastavi normalno da se
hoda.
“Duševno
stradanje” će se
ponavljati prilično često. Razlog je u tome što naš mozak ne zaboravlja
jednom naučili uzorak uz teškoće. Čak i nakon godinama, ne korišćene
mustre mogu se povratiti ponovo. Ako pažljivo pogledate ćete tada često
„okidač-stimulacije“ koje, kao i kombinacija u trezoru - dobro zatvorenom
secanju povrati u memorije. Može se desiti da stari obrasci pojavljuju
iznenada, iz svog detinjstva u tom trenutku ponove, gde su sopstvena deca
u godinama razvoja u kojem smo mi razvili ranije ovaj obrazac.
„Povratak-bolesti“ na početku svakog novog razvoja i često opada sa
povećanjem majstorstva. To iskustvo pravi svako dete koje uči da hoda i
beskrajno često pada. Ali jeste li vi ste odustali u tom trenutku? Ne!
Budući da gotovo sva deca mogu da - zbog radoznalosti, kao istrazivač -
barem u periodu učenja hodanja – bez obzira koloko često pada - se ne
obeshrabruje. Pre ili kasnije će biti tako da sva dace to rade sami po
sebi odnosno sasvim razumljivo. Danas su sečanja praćena svakom od nas da
uče iz beskonačnog broja padoanja u toku hodanja. Čak i sportiste koji
žele da nauče nove tehnike (na primer: drugačiji stav u igri drzanja
tenistkog reketa) zna kako je iscrpljujuće naučiti nove tehnike . Na
početku - naročito kada ste umorni ili pod stresom - vrača se uvek jedan
od starih modela. Sportiste znaju, generalno, da mogu odnosno imaju bolja
rešenja i češće na raspolaganju ako želi to i dalje da vezba.
Budite
realni: „Povratak-bolesti“prate svaku formu učenja. U početku su više
prezentni ali sa vremenom se njihova učest drastično smanjuje. Čak i oni
koji su zabrinuti i depresivni, moraju - čitav život! – da računaju sa
povratkom. Ai to nije tako tragično kao na početku procedure treninga, jer
resenje za sukob protiv je več spreman und dovoljno istreniran.
„Povratak-bolesti“ će u većini slučajeva da traje samo na trenutak. Slično
kao u normalnom „padanju“ važno je samo što brže moguće ustati i
nastaviti u okviru nove strategije. Kao što „traba da idemo dalje“
(nadamo se) je već u krvi i mesu, posebno je važno da se obezbedi od
ključnog značaja „obavezno ići dalje“, da se opiremo bilo kog
obeshrabrenja i da budu isključeni u starom, generalno udobnijem uzorku.
Iskoristite recidive da naučite nešto: Ako ste saznali pod kojim
okolnostima se javljaju, možete da se pripremite za buduće takve situacije
bolje. Ko je primetio da je često od umora i stresa ili zbog nepovoljnih
unutrašnjeg dijaloga teži od recidiva, on može na tom primeru pojačati
pažnju na umor i stres, i tada se unutrašnji dijalogi javljaju ređe. |
